IN DOVEO SNAHU KUĆI, JA RUŽNIJU DJEVOJKU NISAM VIDJELA
I muž se zgrozio, KAD JE KOMŠINICA VIDJELA SLIKU SKORO SE ONESVIJESTILA
BONUSI
Bila sam u dužoj vezi, voleli smo se najviše na svetu, uvek je bilo strasti, putovali smo i mislila sam da je to sigurno čovek za koga ću se udati i sa kim želim decu. Upoznala sam igrom slučaja drugog dečka i mogu reći da kada sam ga ugledala osetila sam nešto neopisivo, uporno sam taj osećaj potiskivala zbog dečka kog volim. Vreme je prolazilo mi smo se sretali na raznim mestima iz istog smo grada i uvek isti osećaj. On je to isto osetio prema meni. Pod nekim čudnim okolnostima smo se zbližili ali ništa nije bilo. Ostavila sam dečka jer nisam mogla da potiskujem svoja osećanja, uvek sam bila fer, mislila sam da pravim najveću životnu grešku što ostavljam svoju srećnu vezu zbog nekog koga ni ne znam i zbog nekih osećanja koja ne mogu ni sebi da objasnim. Danas taj momak i ja slavimo drugu godišnjicu braka i ja čekam bebu. Najsrećnija sam žena na svetu. Srce zaista može da prepozna srodnu dušu. Život me je naučio da i od velike ljubavi ima veća i hvala mu što nisam pogrešila u svojoj odluci.❤️
Stajala sam na autobuskoj stanici u subotu ujutru i čekala prevoz da odem kod lekara. Pošto je bilo oko 08:00 bila sam na stanici potpuno sama. Od garderobe sam nosila farmerke, ravne čizme i crnu zimsku jaknu, bila sam obučena sasvim obično. Zaustavlja se neki lik belom škodom, spušta prozor, misleći da hoće da me pita za ulicu priđem malo da mogu da ga čujem. Lik me bez pardona pita da li hoću da mu i****am za 10.000. Učinilo mi se da nisam dobro čula pa sam ga zamolila da ponovi. Rekla sam mu da se nosi i da nisam k**** na šta je on rekao da nije tako mislio. Moram vam reći da sam bila u šoku jer dečko nije ružan i nema više od 30 god. Ne mogu da razumem koliko moraš da budeš bolestan i jadan da bi na takav način cimao devojke po ulici. Razumela bih da sam bila izazovno obučena, razumela bih da je bila noć ali nije. Ceo dan sam osećala bes zbog takvih ološa koji će sutra nekome biti muž i otac. Ako čitaš ovo žao mi je što te nisam prijavila istog momenta, trebala sam.
Ne želim menjati svoje prezime udajom. Druga strana insistira bezuslovno. Ne vređa mene promena, mene vređa što me ne gleda jednaku sebi. Smatram to nepoštovanjem. Jedno je slobodna volja, drugo je kada neko zahteva i uslovljava da u suprotnom neće biti braka. Prezime je glupost, ali kao i u svemu u životu, ljudi na sitnicama se pokažu.
Sestra mi se naljutila jer sam joj rekla da će sin da je zamrzi jednog dana. Svojevoljno ostaje do kasno na poslu, ako i izađe na vreme ode da radi nokte, ode kod frizera ili s nekim na kafu, a njemu ne posvećuje ni malo pažnju. Zagrli ga u prolazu nakon što pola sata urla na njega za gluposti i ima običaj da kaže da ga je rodila babama i dedama, tetkama i stričevima, pa da ga mi čuvamo. Duša me boli jer je on jedno tako milo i pametno stvorenje, miran je i tih, domišljat, sa 13 godina zna engleski bolje nego većina ljudi oko mene, zna dosta o kompjuterima a zna čak i ljubavne savete da deli tako što pravi paralele sa igricama i npr osvajanju nekog dijamanta i tako dalje…