Temperatura 38.8, gubitak čula mirisa pa upala oba plućna krila. Tako je tekao tok bolesti Ivice Stojadinovića (45) iz Beograda koji se sada nalazi na liječenju u kovid bolnici u Areni odakle nam je opisao svoje iskustvo.
“Ne znam kako sam se zarazio, šest mjeseci sam radio od kuće i generalno sam se svega pridržavao: nosio masku, držao distancu, a onda sam 27. oktobra dobio povišenu temperaturu”, kaže nam Ivica koji nema hronične bolesti, a svoje zdravstveno stanje pre korone opisuje kao dobro – sa izuzetkom operacije vađenja kamena iz žuči prije četiri godine.
Redosled javljanja simptoma kod korona virusa
“U kovid ambulantu sam otišao 28. oktobra, rekli su mi da nisu sigurni o čemu se radi, da odem kući i vratim se za dva dana. U međuvremenu sam uzimao vitamin C, cink… A dva dana kasnije i dalje sam imao temperaturu -37.5, ali sam izgubio čulo mirisa- kao da ga je neko isključio na prekidaču”, priča.
Ivica se ponovo javio u kovid ambulanti, dobio je broj i čekamo nekoliko sati.
“Nakon što sam im rekao da sam izgubio čulo mirisa, rekli su mi da je sigurno u pitanju kovid. Obavili su testiranje. Rezultat je trebalo da bude gotov za dan, ali se čekalo četiri dana. Rekli su mi da dođem sutra da mi snime pluća jer je tada (petak) bilo već 19 časova pa nisu više radili rendgenska snimanja”, nastavlja.
Nije bilo lako čekati snimanje i rezultate, trajalo je satima.
“Rečeno mi je da imam početak upale pluća, dobio sam hemomicin i poslali su me kući. Međutim, u ponedeljak mi se stanje pogoršalo, temperatura me je razbijala. Otišao sam u bolnicu na Bežanijskoj kosi, gdej su mi ponovo snimali pluća, izvadili krvi i ustanovili da je upala pluća zahvatila oba krila. Odmah su me poslali u Arenu”, ističe.
Po prijemu u Arenu Ivica kojem je korona potvrđena testom, počeo je da prima terapiju.
“Ozbiljni ljudi na ozbiljnom mjestu, svaka im čast! Imao sam temperaturu danima, a u petak je počela da popušta. Od subote sam mnogo bolje, upala je i dalje tu, ali nemam temperaturu, jedem, pijem, prošetam…”, opisuje.
“Ima smijeha, straha nema”
Ivica se nalazi u pregrađenoj prostoriji – improvizanoj sobi sa devet ljudi.
“Veliki razmak je među nama, a atmosfera je sjajna. Čujem da je u nekim sobama tišina, kod nas ima i smeha. Svi smo između 35 i 60 godina i svi smo nepušači. Ne znam nijednog pušača ovde. Čudno. Kažu da oni češće obole, pa nagrabuse, ali eto. Hrana je odlična, imamo tuševe, toalet je u redu – sve je u redu”, kaže nam.
“Sestri se samo zjenice vide”
Ivičinu borbu kao i bitku svih pacijenata olakšava požrtvovanost medicinskih radnika.
“Ljekari i sestre su fantastični, rade u smenama po četiri sata pa i duže. Non stop su tu za nas, pažljivi, brižni… u skafanderima u kojima im je barem 35 stepeni. Sestri se jedan dan od zamagljenih naočara vidjele samo zjenice, ali nije stajala. I poslije haosa sa nama oni odu kući i budu s djecom… Ja ne znam kako, svaka im čast”, poručuje, a za one koji sumnjaju u koronu ima sledeću poruku:
“Ne znam ni ja da li je virus, bakterija, zla magija, 5G, ali nije ni bitno – čuvajte se, opasno je! Ne treba biti neozbiljan u ozbiljnim vremenima”.
Nada se da će sljedeće nedelje kući, a srećan dodaje da su svi u njegovoj porodici dobro.
(Žena Blic)